Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Петнаест под сабљу метнуо, 80 Петнаест гором утекоше;

А удари шездесет хајдуках,

Повјекоше стотину Тураках,

Но утече бего Мустај бего,

А ћера га Роснићу Стефане, 85 Ђе га стиже, ту му главу диже,

И узе му коња и оружје.

Сва се војска бјеше искупила,

Донесоше благо и оружје,

Па договор згодни учинише: 90 За оружје, што је ко узео,

А у благо вргли ђеладије:

Не дијеле бројем ни есапом,

Но калпаком Роснића Стефана,

Прима капа пуно седам оках, 95 По капу на свакога друга,

Врану једну старешине дали.

Но да рече Вране Латинине:

„О тако ти, Роснићу Стефане,

„Прода'. мене дилку позлаћену, 100 „Прода' ми је, не жали ми благо.

„Да се с њоме по Брдима дикам,

„По Брдима и по Гори Црној.“

Стаде Стефан есапшти благо,

Но му не да хајдук Радоњица: 105 „Не, Стефане, ако Бога. знадет,

„Немо продат дилку позлаћепу,

„Но да се с њом по хајдуках дикаш.“ То жао би Врану Латинину,

Често пашче пушку загледује, 110 И он пушци живи огањ даје,