Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Љуто пишти, до Бога се чује. Мало стало, за дуго не било, Док везиру сптна књига дође Од госпође московске краљице, У вњизи га госпа поздрављаше, И везиру вако говораше:

»0 Турчине, босански везиру, ујесам чула да казују људи, „Да се Турчин јеси зарекао, уда повушти земљу Босну славну, „арнаутску и Ерцеговину, „Румелију и Македонију,

„Да на Москву мислиш ударити, „Па ми Москву огњем сагорети, „7 краљицу мене уватити, „Узјати ме како магарицу.

„ја ти шаљем мога заточника БУ Зечеву пољу широкоме,

„да пзађеш њему на мејдана, „алш за се замијену нађи.

„ако сп се, Туре, препануло,

„ Је изаћи нећеш на мејдану, „Кунем ти се Богом истинијем, „Москове ћу моје покупити, „Па на Турску земљу ударити, „Ударити па је раворити.“

Када виђе босански везиру, Виђе Турчин што му књига пише, Пушта везир у Босну телала, Телал виче три бијела дана: „Није л' мајка родила Турчипа, „Да отиде пољу Зечевоме,

т0

4()

52

90

еј сл

100