Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

96

„да Максима влаха барјактара.

„ја га тајно у мом срцу носим.“

Када Максим зачу лакрдију,

Тијо шашће на уши Златији:

„Казуј, Златка, јес ли вјере тврде“ 200 Она му се куне п преклиње.

„Тврда вјера, турско момчо младо.“

Тада Максим измаче јој руку,

Те распуча пуце под гроце,

Засјаше се токе на Максиму, 205 Сјајне токе Накића Мустафе.

Чим га виђе лијепа Златија,

Чим га виђе, одма га познаде,

Џа говори Максим-барјактару :

„Покри токе, шинула те гуја ! 210 „Овђена је сестра Накићева,

„Ако види токе Мустафине,

„И завиче тридест Удбињана,

„Да пмадеш соколова крила

„Да одлетиш између ждараљева, 215 „Не би перје изнијело месо.“

Они мисле нико их не чује,

Ал то чула сеја. Накићева,

И виђела црнијем очима,

Па завика што јој грла дава. 220 "Бе сте (урши црн вам образ био! „Није ово Кочић Ибраиме,

„Него главом Максим барјактаре,

„На њему су токе позлаћене

„Мустафаге мила. брата мога.“ 225 Када чуше Турци лакрдију,

Поскочише на ноге лагане,