Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

98

Ђе он пије црвенику вино, Златија му на крило шједаше. Колико јој Максим мио био, Десном га је руком загрлила, А лијеву у њедра турила.

Па завика Осман са кулаша: „Стани, курво, Максим-барјактаре »Чију водиш силом заручницу 2“ Па потеже мача пламенога . Да Максиму одас'јече главу. Али Максим хитар на ногама, Па потеже лака шестоперца, Пустимице Осма ударио, Пустимице ама смртимичке,

Од добра га коња раставио, Па му б'јеле савезао руке,

И привеза за дебелу јелу; Максим веже, Златија, притеже, Па сједоше опет код језера.

У то доба Рњичина Мујо,

Па кад Мујо опави Максима, Он повика грлом и авазом:

2

„Стани, влашче, Максим-барјактаре, »Чију водиш на силу сестрицу 2“ Па окрену кратку гарабину,

На Максима огањ попустио.

Али њему Бог и срећа даде,

Ни мале му ране не зададе,

Јер се врзну као соко сиви,

Те Турчину ватру уграбпо.

Максим узе лака шестоперца: Трипут му се Турчин преметнуо,

260

265

270

975

280

285

290