Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
2
делити“
Па срдито бесједи Андрији: „Ил, Андрија, изведи ђевојку, „Па ђевојку подај ђеверима, „А сам иди у нове арове, „Изведи ми ђога од мегдана, „Приведи га бињакташ-камену, „Да појашем ђога од мејдана.“ А Андрија грацки старјешина Зету Вуку на мо одговара:
» Оћу, зете, извести ђевојку „Ал ти нећу коња да опремим.“ А кад зачу Вуче Зечанине, Колико је Вуче осилио,
Би волио да је погинуо,
Нег' што га је шура прекорио, Па срдито шури бесједио: „Орјатине, Нишићу Андрија, „Добро памти, немој заборавит, „Кад ти сестри у пооде дођеш, „Вратићу ти жалост за срамоту.“ Андрија им изведе ђевојку, Дариваше што је за којега: Вуку даше лијепу ђевојку,
Уз ђевојку ата четвртака. Отале се свати подигоше,
И одоше Зечу на крајину.
И то стаде земан по земану, Мало млого, за годину дана,
А не смије Нишићу Андрија Милој сестри ићи у пооде.
То застаде за двије године,
Не смје Андро ићи у пооде.
2>
30
4()
45
50
сл от