Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
4.
„Као што ће скоро да те нема,
„Иди, брате, коњма у арове, 90) „Нека слуге два коња опреме,
„Мени ђога а теби дорина,
„Па се врати на бијелу кулу,
„Да се, брате, опремимо дивно,
„Да идемо сестри у пооде.“ 95 Кад Ненаде брата саслушао,
Па на слуге срклет- учинио,
Да опреме ђога и дорина,
Пак се врати на бијелу кулу.
Ту се браћа опремају дивно: 100 На се удре и срму и злату,
А на прса токе позлаћене,
Припасују мукадем-појасе,
За појасом пушке данискиње,
Припасаше сабље оковане, 105 Понесоше праха и олова,
А и пушке танке џеврдаре,
Мила мати спремила колаче.
Тад Нишићи Бога поменуше,
Два витеза коња посједоше: 110 „Збогом остај, наша мила мајко !<
Мајка даје добре благослове,
И поздравља милу ћерку Мару.
Два Нишића путем путоваше,
Док дођоше Зечу бијеломе. 145 Кад се близу Зечу примакоше,
Два Нишића јасно запјеваше:
„Весели се, наша сестро Маро,
„Ево теби браће у пооде.«
То је чула њина сестра Мара, 120