Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
12
Онда Вуче позива кнезове
Од његова Зеча бијелога,
Да их части и умори љубу. Па сједоше ладно пити вино, Мара служи лозовину вино, Донесе им вина свакојака, Кака вина од седам година. Кад с ВЗечани напојише вина, (Сваки леже стрмо без узглавља. А да видиш миле сестре Маре, Уве Мара пламена анџара, Закла Мара двадес и четири, Вуку веже руке наопако,
Џа узима плетену канџију,
Те удара Вука Зечанина: „Устај курво, Вуче Зечанине !“ Кад се трже Вуче Зечанине, Те сагледа око себе мртве,
А кнезова двадес п четири,
И те би ти јаде опростио,
Ал' бијеле руке савезате, Куми Мару Богом п Јованом:
„Богом сестро, моја вјерна љубо,
„Поклони ми живот на мејдану.“ А Мара му на то одговара: „Курво сине, Зечанине Вуче, »ја сам тебе Богом братимила „И кумила светијем Јованом, „Да ти мени браћу не сагубиши.
(51) 5 сл
350).
355
360
370
„Ти не примаш кумство ни братимство.“
Па да видиш вијернице љубе, Преби Вуку и ноге п руке,
315