Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
30
аи ит“
Ту је њима лоша срећа била, Е их турска чета дочекала, Обојици главе окинула,
Узеше им коње и оружје,
Па играју од Нихшића Турци, Главама се бјеху посилили. Оно чуше кићени сватови, Потрчаше, Турке претекоше, И с Турцима џанак заметнупте, Повјекоше дванаест Тураках, Оњен нину браћу покопаше.
А да видиш жалост од војводе, Ка је своје снахе дофатио,
И јаглаке на њих омрчио, Заплака се ка дијете мало,
Па их бјеше Богић пригрлио, Ондоле их натраг оправио,
И њима је ријеч говорио. „Хајте с Богом, моје снахе миле, „Ко ве срете, синко, да не рече, „Да не рече, е сте бјегунице, „Но да свак зна е сте удовице „Ка с' ископа кућа. војводина.“
(1 Хамза Мусли-бего и Ћоровић Алија.
Еино пије Хамза Мусли- бего У бијелу Колашину граду,
К њему иде сиротиња љута, Стпротиња из окола раја,
30