Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

30

аи ит“

Ту је њима лоша срећа била, Е их турска чета дочекала, Обојици главе окинула,

Узеше им коње и оружје,

Па играју од Нихшића Турци, Главама се бјеху посилили. Оно чуше кићени сватови, Потрчаше, Турке претекоше, И с Турцима џанак заметнупте, Повјекоше дванаест Тураках, Оњен нину браћу покопаше.

А да видиш жалост од војводе, Ка је своје снахе дофатио,

И јаглаке на њих омрчио, Заплака се ка дијете мало,

Па их бјеше Богић пригрлио, Ондоле их натраг оправио,

И њима је ријеч говорио. „Хајте с Богом, моје снахе миле, „Ко ве срете, синко, да не рече, „Да не рече, е сте бјегунице, „Но да свак зна е сте удовице „Ка с' ископа кућа. војводина.“

(1 Хамза Мусли-бего и Ћоровић Алија.

Еино пије Хамза Мусли- бего У бијелу Колашину граду,

К њему иде сиротиња љута, Стпротиња из окола раја,

30