Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

И Шћепана нађе рана грдна, Саломи му ногу у кољено.

А то виђе Богданов Мурате, Савред Чева мјеста питомога, На Ђулека закон учинио,

Али пуче пушка од Турака, Те Мурата погодила дивно Уврх главе међу очи црне, Ни жива га земља не шчекала. Кад то виђе Поповићу Лука, У Турке је јуриш учинио,

И разагна на буљуке Турке, Ал' се добар Црногорац нађе, Јест од Цуца Мика Вуковићу, Те Ђулеку посијече главу, Штутан Милић црнога Арапа. Кад виђоше оно Црногорци, Разагнаше по- планини Турке, Све сијеку и ватају живе, Док шездесет посјекоше глава, Од њих пусто одузеше благо, И узеше коње и оружје. Ђулекове буле поваташе,

Све у свилу и-жежено злато, Не кћеше им ништа одузети, Него буле натраг отправише. Богу Фала, Орби задобише,

И дођоше на своје дворове, И лијепо шићар дијелише, Попу Луки даше старјешинство, Од оружја сјајна џевердана, Однијеше на Цетиње главе,

80%

175

180

185

190