Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

„Охо мене, пиле соколово ! „Ево војска, а ево захира, „Ево теби убојни топови.“

И тадер га пашом поставио,

И пет му је пашах даровао

Од својега града столичнога. „Шести ето на Скадар бијели, „И њега ћеш собом прифатити, „А седми је Гега капетане; „Чини, сине, што је тебе драго; „И ето ти земља Босна равна, „Босна земља и Херцеговина, „Арбанија до Уруменлије,

„До Јадрана, бијелога града, „Ове покупи и узми на војску, „Добру ћеш им плату обећати: „Кад бој бију, по талијер давај „На свакога мога крајичника; »„ Удри, сине, са свакоје стране, „Ако би ти Бог и срећа дала, „Да освојшш малу Гору Црну, „Сиди с војском на море дебело, „И сподоби Боку од Котора, „И сподоби града Дубровника, „јере ми је жалост превелика, „Е је моје од старине било! „Па погази равну Далмацију „И Котаре до врх Велебића, »Па пријеђи преко Велебића, „Сподоби ми Лику и Крбаву, »Е су моју Босну потиснули; „То је твоја бабовина била,

160

175

180