Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

94

ита

„Јер нам Турци, браћо, додијаше, „Робе пале и сијеку главе, „Баш: се више трпљети не може.“ Што рекоше, то и учинише, Покупише три стотин ускока, Па одоше Сомини планини,

У Сомину данак заданише. Мало сјели, па отпочинули, Онда рече Љешевићу Жарко: „Није л мајка родила ускока, „Да отиде граду Љубинскому, „Да уводи страже и капије „Како ћемо Турку ударити,

„А натраг се у дружину врати, „И подробно о истини јави.“ Ова дружина ником поникнула, И у црну земљу погледала, Неки броји пуца низ њедарца, И гледају како трава расте, Како трава на завојке расте, Баш кб дојке у младе ђевојке, А не гледа Ђуро од Риђана. Него побру међу очи Жарку: „Ево мајка родила јунака „Побратиме, Ђура од Риђана. „Ја ћу ићи граду Љубинскому, „Уводићу Турке јеничаре,

„Па се опет у дружину вратит, „А истину, побратиме, казал.“ Како зачу Љешевићу Жарко, Даде побру тридест маџарија: „На ти, побро, па се напиј вина.“

20

25

30

40

(5 (мају