Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Рабри јунак Петровићу Туро Са Косора из Дрекаловића

Су његове све четири сина; Не преда се витеже јуначе Сердар Опахо, од Медуна глава; Не предаде Божовић Драгоја, То је старп Србин од старине, Нигда није с вјером превратио Ни јунаштво српско погазио; Од Сјеница војвода Брацане,

А с Убала Лаваров Пуниша, Који има богато оружје, Таковога у Србина нема,

Он не лиже турачке сахане,

А смрди му рука од Тураках, Он је нигда пољубити неће. Старјешине с' други похулише, И Турцима пјате полизаше: Најпрви је Зеко Марковићу Од бијесне куће Чејовића,

А за њим је Марко Аловићу, А за Марком Томо Џуџовићу. А ва њим је Петрованов Саво И остале неке поглавице,

Но их редом бројпт не умијем; И нека их, црн им образ био! Нагрдише кућу Дрекалову, Црногорско повлаћено крило, Па не жалим безобразне курве, Ного жалим витеза јунака,

На кога су до седам медаљах, Са Стијене Нишу Митровића,

2040

[==] ст 2050

2055

2060

2065