Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

А жалости да је виђет коме: Од радости топле сузе лију,

И веселе књаза свијетлога, Попграше по бијелој кули, Попграше, грлом запјеваше, Сва се кула из темеља љуља; Но да вели Ристо капетане: „Не за Бога, моја браћо драга! „Да не чују издајни Пипери, „Е ће на нас јутрос ударити

» И довести сву пашину војску.“

Но да видиш три момка сокола:

Отворише пенџере од куле, Опалише сва три џевердара, Вичу Срби иза свега гласа: „На ноге те, издајни Пипперп; „У станите, Турци перезани, „Доведите пашу царевога,

„Ви сте мњели да смо погинули,

» Да је паша књаза погубио, „Виђећете јада од Турака; „Но плачите, покријте срамоту, „Ми ћемо ви битп у помоћу.“ Мнозина се к њима обратштпе, Колико се Јоле радоваше:

Па догна им вола пепод јарма, Убио га њима за обједа,

За три рабра од горе витеза, Толико се љима радовао!

Па ту Србп збора заметнуше, А како ће војску покупити, Вели тако Мартиновић Саво:

2650

9655

2660

2665

2670

2675