Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

68.

«Су што ли си млада отирала '"

Тихо снаха ђеверу вељаше: 10 «Мој ђевере, од злата прстене:

«Кад сам млада у мом роду расла, «Свако ми је у род добро било,

«У вечер сам рано лијевла, |. 7 «А у јутру доцкан устајала; 15 «ја сам лице ђулсом умивала,

«Отпрала лијером цвијећем."

Још се ђевер о снахом разговара; «Снахо моја, од злата јабуко!

«Кад ти тако у род добро бјеше, 20 «Чему си се удавала млада 9» «Мој ђевере, злаћени прстене. «Ја се млада бољем добру надам. «Од свекрова мудрој заповједи, «Од свекрва мудру сјетовању, «Од ђевера далеку шетању,

«Од заова драгу миловању,

> сл

ој Кад изађу на гумно“') да играју.

(из КОНАВЉА).

Бад сам била с мајком мојом, Мени фале ове дворе, Да су двори самотвори.

1) По онијем су крајевима куће готово све тако по стрмени, да се око њих на другоме мјесту ријетко гдје може играти, осим на гумну. А гумна су лијепо патосана камењем, и у паоколо свуда ударен коломат од камена, на коме се обично сједи, као на клупама.