Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

Да је знала наранча, Да је чаша јуначка, Врхом би се повила, 5 Па би чашу попила. И око и чело Све вам, браћо, весело:

140.

Накоме паметном човјеку.

Златни кове и сребрни, да лјпо ти сјаш“

Да наш Стјепо домаћине,““) да много ти знаш! У сенату Млетачкоме велик ти је глас;

Више ваља, домаћине, твој поштени глас,

сол

Нег за пасом златни ножи и свилени пас. И око п чело Све вам, браћо. весело !

141.

Каком господару.

[7 осподар сједи у златну столу, А ноге држи у хладну воду, Ни воду мути, ни зло говори, Него говори: «Боже помози!» Д Помого Бог кућу и његов дом! 5

53 Тако је било име /Стијепо Баранин) моме домаћину, у којега сам кући у Перасту сједио, кад сам ове пјесме писао, па га она жена, која ми је пјесме казивала, узела готово свуда, гдје јој је како име требало.