Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke
Да је знала наранча, Да је чаша јуначка, Врхом би се повила, 5 Па би чашу попила. И око и чело Све вам, браћо, весело:
140.
Накоме паметном човјеку.
Златни кове и сребрни, да лјпо ти сјаш“
Да наш Стјепо домаћине,““) да много ти знаш! У сенату Млетачкоме велик ти је глас;
Више ваља, домаћине, твој поштени глас,
сол
Нег за пасом златни ножи и свилени пас. И око п чело Све вам, браћо. весело !
141.
Каком господару.
[7 осподар сједи у златну столу, А ноге држи у хладну воду, Ни воду мути, ни зло говори, Него говори: «Боже помози!» Д Помого Бог кућу и његов дом! 5
53 Тако је било име /Стијепо Баранин) моме домаћину, у којега сам кући у Перасту сједио, кад сам ове пјесме писао, па га она жена, која ми је пјесме казивала, узела готово свуда, гдје јој је како име требало.