Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

н пи

Ведро се небо расклопи. Црна се земља затресе,

Док крстише Христа Бога истина.

203.

Опет крштење Христово.

(и3 цРНЕ ГОРЕ).

Пошетала пречиста госпођа, Она земљом и свијетом шета,

А на руке носи сина свога, Сина свога Исуса Христоса; Она срете Крститељ Јована, Овако му говори госпођа:

«АЈА овамо, мој Јоване куме: «Да идемо на воду Јордана, «Да крстимо Христа сина мога.» Ондолен се бјеху подигнули,

И дођоше на воду Јордана. (Стаде Јован крестит кума свога, Од страха му књига испанула; Но га пита пречиста госпођа: «Што би тебе, мој Јоване куме:> «Како што је, моја мила кумо. «Помами се Јордан вода ладна, Е не хоће вода потопити;

«А сва гора попада на траву; «А погледај више себе, кумо! «Ка! се сломи небо на четворо." Говори му пречиста госпођа: «А не бој се, мој Јоване куме: