Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke
160 «Овд је вила чедо окупала, «Да је мушко, не бих ни жалио,
Сунце и мјесец просе дјевојну.
(и3 ГОРЊЕГА ПРИМОРЈА).
Пале магла по Бојани. Ситна роса по ливади,
Нитко росу проћ не може. Него једна боса Маре;
Ни она је проћ' не може. Нога јој се попљужнула. Претен јој је оскочио,
Маре Марка потворила.
«Ти ми, Марко. прстен пађе.» Марко јој се кунијаше: «Нијесам ти прстен наша. „Но сам синоћ с војске доша,, «Пуштах хрте и огаре, «Пуштах хрте низ ливаде, „А огаре уз дубраве.
«До Дунава доходише,
«На Дунав се надзираху. «Ал су у град девет братах, 53) «Деветина сестру мају.
„Но их сестру сунце проси, „Ни један је брат пе даје. «Најмлађи је брат даваше.
53) Као да се овдје Дунав мисли да је град.
Беч зову Дунај.
10
«Већ је женско, не било јој живо!» _ КВ 4 |
10
== (5
Крањци