Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke
1055
И цар скупи своју силну војску: Сто Татара, двеста Арапина, Још к отоме триста јаничара, Да доведу лепоту девојку;
А кад и је млада угледала,
Она оде у зелену башчу, Јелен-рогом шарца оседлала., Љутом га је змијом зауздала, Још га љућом змијом ошибује; Сама иде пред цареву војску: Једну војску буздованом бије, Другу војску бритком сабљом сече, Трећу војску на воду натера:
А кад види царе господине, Бежи царе низа своје дворе.
За њиме се зулум-чалма суче, Па се не сме царе да обазре,
А камо ли да обмота чалму; Ал повика лепота девојка:
« Отани, царе, утећи ми не ћеш» живога је цара уватила,
живом цару очи извадила, Пустила га у гору зелену,
Па он иде од јеле до јеле, Како птица од гране до гране.
У“ 955.
(Нечувени послови.
] ђевојко, душо моја! Што си тако једнолика, И у пасу танковита 7 Кан да с сунцу косе плела,
о сл