Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

169 «Имали смо пи трећега друга,

«Лудо, младо, на далек залете,

«Чак залете преко мора чарног,

«Там га кажу и оженио се,

«увео је љубу огњевиту,

«Када ходи, како ветар веје; | «Кад говори, како сабљом сече; | «Она двори цару на вечеру, «Месец греје цару на вечеру; «Она куне јаснога месеца:

««О месече, царев неверниче ! «Зашто грејеш цару на вечеру, ««1е не грејеш ајдуком у гору. «Да разделе благо Дубровничко ' «« Б] месече, царев неверниче!

«« далшт не грејеш дању. како ноћу >>

Ра Је

Љуба змаја огњенога,

(Од ДУБРОВНИКА).

Змај пролеће с мора на Дунаво И под крилом пронесе дјевојку, Под једнијем лијепу дјевојку.

А под другим рухо дјевојачко; Ал је змају жеђа додијала. Пепед крила испусти дјевојку, Пак је посла за гору на воду; Ал на води три млада бећара: Један вели: «Лијепе дјевојке!" Други вели: «Да је упитамо.»

(55) сл

10