Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke
169 «Имали смо пи трећега друга,
«Лудо, младо, на далек залете,
«Чак залете преко мора чарног,
«Там га кажу и оженио се,
«увео је љубу огњевиту,
«Када ходи, како ветар веје; | «Кад говори, како сабљом сече; | «Она двори цару на вечеру, «Месец греје цару на вечеру; «Она куне јаснога месеца:
««О месече, царев неверниче ! «Зашто грејеш цару на вечеру, ««1е не грејеш ајдуком у гору. «Да разделе благо Дубровничко ' «« Б] месече, царев неверниче!
«« далшт не грејеш дању. како ноћу >>
Ра Је
Љуба змаја огњенога,
(Од ДУБРОВНИКА).
Змај пролеће с мора на Дунаво И под крилом пронесе дјевојку, Под једнијем лијепу дјевојку.
А под другим рухо дјевојачко; Ал је змају жеђа додијала. Пепед крила испусти дјевојку, Пак је посла за гору на воду; Ал на води три млада бећара: Један вели: «Лијепе дјевојке!" Други вели: «Да је упитамо.»
(55) сл
10