Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
Оће л братац жалити;
Братац иде на броде,
Пак се баца каменом:
«Тони, тони, ђаволе,
«Ниси моја ни била.» 8()
ж Ж =
Ој шумица трњана И водица лађана, По њој плови девојка, Та не шлови да тоне, Веће плови да види, 90 Оће л драги жалити; Драги трчи на броде, Па он гаца у воду: «Оди к мени, душице, «Ти си моја и била.»
Ба
ОЗЕ Милији драги од свег рода.
(из ЦРНЕ ГОРЕ).
ФУ зраса' је зелен бор
Уз Алагин бијо двор.
Ту је кмество и дивор, '"')
У кместву је свекар мој;
Милиј ми је свекар мој, | 5 Но рођени тата мој.
= ко Б
191) (увдје би рекао човјек, да је дивор (мјесто диван) за то узето, да се сложи са двор; али сам ја још као дијете у Лозници слушао гдје се пјева:
„Мађисторе, моја медна уста ута! „Остала ти твоја школа пуста пута! »Пуштај ђаке на дивор сокаке.“