Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

Оће л братац жалити;

Братац иде на броде,

Пак се баца каменом:

«Тони, тони, ђаволе,

«Ниси моја ни била.» 8()

ж Ж =

Ој шумица трњана И водица лађана, По њој плови девојка, Та не шлови да тоне, Веће плови да види, 90 Оће л драги жалити; Драги трчи на броде, Па он гаца у воду: «Оди к мени, душице, «Ти си моја и била.»

Ба

ОЗЕ Милији драги од свег рода.

(из ЦРНЕ ГОРЕ).

ФУ зраса' је зелен бор

Уз Алагин бијо двор.

Ту је кмество и дивор, '"')

У кместву је свекар мој;

Милиј ми је свекар мој, | 5 Но рођени тата мој.

= ко Б

191) (увдје би рекао човјек, да је дивор (мјесто диван) за то узето, да се сложи са двор; али сам ја још као дијете у Лозници слушао гдје се пјева:

„Мађисторе, моја медна уста ута! „Остала ти твоја школа пуста пута! »Пуштај ђаке на дивор сокаке.“