Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

А врх очих воду зафатио, Понесе је за понуде мајци. Кад је Јана воду прифатила Теке виђе, очи познавала

А Николи сину говорила: «Шта је ово, мајци не ходио. «Ни бољега лова уловио !» Кад то виђе дијете Никола, Од појаса сабљу извадио,

Те ју пасју окинуо главу.

304. Највећа је жалост за братом.

(Сунце зађе за Невен за гору, Јунаци се из мора извозе, Бројила их млада Ђурђевица, Све јунаке на, број набројила,

До три њена добра не наброји:

Прво добро Ђурђа господара, Друго добро ручнога ђевера, Треће добро брата рођенога. За Ђурђем је косу одрезала. За ђевером лице изгрдила,

А за братом очи извадила, Косу реже, коса опет расте: Лице грди, а лице израста; Али очи не могу израсти, Нити срце за братом рођеним.

60

сл

102

15

304, — Па, 28. 13. израсте. — 16, 70.