Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

307. Сестре без брата.

Даије сеје брата не имале.

Па га вију од бијеле свиле,

Од бијеле и још од црвене: Струв му мећу дрво шимширово, Црне очи два драга камена, Обрвице морске пијавице,

СОштне зубе два низа бисера; Залажу га медом и шећером:

«То нам једи, па нам пробесједи.»

308.

Брат и сестра.

(Сунце ми се крајем вије, ладо ле, миле! То не било јарко сунце, ој ладо, ој!

Већ то био брат и сеја, ладо ле, миле! Сеја брату говорила: ој ладо, ој! «Походи ме, мили брате!» ладо ле, миле! Братац сеји одговара: ој ладо, ој!

«Не ћу т, сејо, походити, ладо ле, миле! «Док не родиш мушко чедо», ој ладо, ој! Ал говори сеја брату: ладо ле, миле! «Кад ја родим мушко чедо, ој ладо, ој! «Чеда ћу се нањијати, ладо ле, миле! «јарка сунца нагријати, ој ладо, ој!

«да те не ћу ни марити». ладо ле, миле!

307. — П“, 31. 2. пакђ га виле 3. тошт', 9, пакђ нам' —

то. 308. — 1, 7

2 (5)

5. пооди. 7. поодити,