Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
249
Кад би знале дјевојчице, 5 Што је мирис од љубице,
Све би цв'јеће потргале,'"')
Љубицу би пољевале.
ОЦЕ
Мана љубичици.
„ЈБубица се сама фали,
Да. је цвијет на ви свијет Најглавнији и најљепши;
Ал јој ружа говорила:
«Истина је, љубичице, 5 «Да ви цвијет над цвјетов ма
«А и јошт би љешша била,
«Да ти није мала мана:
«Што је теби крива глава."
>
Оља
Дјевојка се тужи љубичици.
„ГБубичице, ја бих тебе брала,
Немам драга, коме би те дала;
Ако бих те Али-бегу дала,
Али-бег је поносита глава;
Он не носи цвјећа свакојака, 5 Осим једну ружу и каранфил.
1оа) Мјесто потргале говори се и помориле; = мјесто пољевале узгојиле.
399. — 1а, 96. 1. би. 3. бп те Лљубивојо. 3. побивоћ 6 поноситв главе, 5. цветља. — 10, 50. 5. цвећа.