Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

249

Кад би знале дјевојчице, 5 Што је мирис од љубице,

Све би цв'јеће потргале,'"')

Љубицу би пољевале.

ОЦЕ

Мана љубичици.

„ЈБубица се сама фали,

Да. је цвијет на ви свијет Најглавнији и најљепши;

Ал јој ружа говорила:

«Истина је, љубичице, 5 «Да ви цвијет над цвјетов ма

«А и јошт би љешша била,

«Да ти није мала мана:

«Што је теби крива глава."

>

Оља

Дјевојка се тужи љубичици.

„ГБубичице, ја бих тебе брала,

Немам драга, коме би те дала;

Ако бих те Али-бегу дала,

Али-бег је поносита глава;

Он не носи цвјећа свакојака, 5 Осим једну ружу и каранфил.

1оа) Мјесто потргале говори се и помориле; = мјесто пољевале узгојиле.

399. — 1а, 96. 1. би. 3. бп те Лљубивојо. 3. побивоћ 6 поноситв главе, 5. цветља. — 10, 50. 5. цвећа.