Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

и АЈ Не да царе за тебе девојке.» Но овако змија проговара: «Купи свате, ајде за девојку; Ја ћу одвест кићене сватове, Да и нигде сунце не огрије Ни кака и роса не зароси.» Сакупише силу и сватове, Сакупише иљаду сватова, Сви сватови у краљева двора, Изведоше коња Ластавицу, Сам се коњиц по авлији шета, Ту викнуше ти лаки чауши: «Азур да сте, кићени сватови! Азур да си, млади младожења!» Кад то зачу змија из дувара, Тад се смиле змија низ дувара, Па се прими коњу уз колено, Па се зави седлу на јабуку; Окренуше низ Будима града, Задеде се један модар облак Од Будима до Призрена града Баш и нигде сунце не огрија Нит' и каква роса заросила. Кад дођу у Призрен и уљезу у дворе цареве, змија се смили с коња и отиде опет у дувар. Цар и дочека врло лијепо и дарује: Сваком свату од свиле кошуљу, Младожење коња и сокола, Још одвише Призренку девојку. Бре викнуше ти лаки чауши: «Азур да сте кићени сватови! Азур да си, куме и старојко!