Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

МИК Ђузел Ата и лијепа Фата, И Мерјема на гласу дјевојка; Мерјеми је помалена мана, Што су њојзи очи позелене. Асан гради нове безистене, Не гради их, да о њима ради. Већ их гради, да дјевојке мами,

Не би л дошла Мерјема дјевојка.

Кад то чула Мерјема дјевојка, Дозивала своје миле сеје: «„Ходте, друге, не ходиле луде! «Да идемо под град у ружицу. «На срамоту аги Асан-аги.» Отидоше под град у ружицу; Кад угледа ага Асан-ага,

За њим' трчи преко поља равна; Док он био насред поља равна, Дотле Мерја, у бијеле дворе, Пак дозива своје миле сеје: «Ход те, друге, не ходиле луде! «Да. ми мушко рухо обучемо, «ИЛ да бритке сабље припашемо, «И да криве капе накривимо, «И да добре коње посједнемо, «Да идемо нову безистену

«На срамоту аги Асан-аги.» Што рекоше, то и учинишел Докле их је Асан угледао, Асан њима добре коње прима, А Мујо им жуте чизме скида, Омер стере- мекане душеке. Леже Мерја на меке душеке.

10

15

20

30)