Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

618

ИО

«Пуштај скуте и свилне рукаве, «Попуцаше по граду делије.» Кад то чула Варадинка Мара, Диже скуте повише колена,

А рукаве повише лаката,

Па говори паши на чардаку: «Нек пуцају да би поцркале !» Кад то виде паша на чардаку, Он ми пусти по граду телала, Телал виче по свем' Београду: «је ли мајка родила јунака,

«Да преброди то тијо Дунаво, «да увати Варадинку Мару,

«И к мени је на диван доведе, даћу њему полак пашалука, «Палпалука и мог спаилука.»

Ту се нађе Турско момче младо, Оно иде паши на дивана: «Селамалећ, пашо господине!

«је л' истина, што телал говори :» —

«јест истина, а да за што није :>» Оде Туре своме белом двору, Пак уседе дору дебелога,

Пак он плива на тијо Дунаво, Напливао, и препливао га, Уватио Варадинку Мару,

Братими га Варадинка Мара: «Богом брате, Турско момче младо! «Богом брате, и светим Јованом! «На част теби моје бело платно, «Само пусти Варадинку Мару, «Пак се вали граду Београду,

4()