Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

а)

01592.

Јела Кружићева и мати јој.

Урука мобу Кружић господару, Сто момака, двеста девојака, Напред жела Кружићева Јела, Па посекла десном руком леву, Од срца јој крвца ударила, Незна нико крвцу уставити:; Метнуше је младу на кочије, Одвезоше њеном белом двору. Кад су дошли у беле дворове, Беседила Кружићева Јела: «Свекрвице, мила, мајко моја! «Намести ми мекану постељу, «Не широку, али помекану,

«О које ти се ни дигнути не ћу; «Па доведи моју милу мајку.» То изусти, па душицу пусти. Однеше је горе на чардаке, Упрегоше коње у кочије,

И послаше два улака млада,

Да доведу Јеличину мајку.

Кад су дошла два улака млада, У дворове Јеличине мајке,

Она пита два, улака млада: «Које добро, два улака, млада 7» « 0] госпођо, Јеличина мајко! «Тебе Кружић у гозбину зове, «У Јеле се мушко чедо нашло.» Тад' беседи Јеличина, мајка : «Почекајте, два улака млада,

10

15

20)