Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

ПХ1Х

ни

Премда се и то види као ошште правило, у нашим народним пјесмам, да су у цијелој пјесми сви стихови као и први што је; но опет се налази ђешто у једној пјесми од двије руке стихова, као што се може виђети у пјесми 32 (70), 80 (249), 198 (412). 238 (477), 247 (165),. 259 (509) 280 (587), 308 (579), 326 (601), 340 (619), 388 (699). У евима овим назначеним пјесмама сви су стихови правилни, само што су измијешани; али у неколике друге пјесме има неколико стихова, који би ве за сад могли назвати неправилни, јер немају друштва; таки су стихови: а) у пјесми 2! (41). посљедњи стих:

Аманет ти девбре | сестра моја. 6) У пјесми 27 (51). сва три стиха (први је сам за себе, а друга су два једнака):

Пооди мили куме | време ти је.

Остави нам колу дара| закон ти је.

Ако ли нам не оставиш | зазор ти је.

в) У пјесми 2146 (764). стих први, четврти, седми, десети и тринаести:

Брала би сасу|љубила би Васу. г) У пјесми 370 (666) стих други:

А рабар коња седла|оће да иде.

Пјесма 146 (268), има особите стихове, и ја оп рекао да им је ово мјера:

“| А. може ко рећи да су у овом стиху четири трохеја.