Srpski književni glasnik

64 СРпски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Али, ако се једном прими, да будућност Италије није толико на аФричкој обали Средоземног Мора колико на балканској обали Јадранског Мора, онда постаје очевидно да главни противник Италије у њеном колонијалном ширењу не може бити Француска. Главни њен противник онда је Аустрија, се којом је Италија начинила савез у оно време, кад је држала да се њени прави интереси налазе у АФрици, а не на Балканском Полуострву. Рећи ће се можда, да Аустрији, која тежи за Солуном, и за излазом на Бело Море, може бити сасвим свеједно шта ће Италија предузимати у албанском приморју, и да би се према томе те две силе могле погодити на тој основи, да једна узме Македонију, а друга Албанију. Али, да ли стоји то, да су претензије Аустрије ограничене на Бело Морег Зар код те силе која већ има 'Грет, и која се пружа источном обалом Јадранског Мора све до Црне Горе, не постоји тежња да и остатак те обале доведе под своју власт, и да, на тај начин, завлада исто онако целом источном обалом Јадранског Мора, као што је Италија завладала целом његовом западном обалом И зар се та тежња не доказује тиме, што аустријска пропаганда није ограничена Ha Македонију, него се осећа исто тако и у Албанијиг

Али, нека се претпостави баш, да Аустрија учини оно што није очекивати од ње. Нека се претпостави да она уступи Италији Албанију, и с овом господаретво над Отрантским Каналом. Да ли би Италија имала рачуна да по такву цену затвори очи пред силаском Аустрије у вардарску долину и пред њеним заузећем Солуна Нарочито, да ли би имала. рачуна да то учини данас, кад се иза Аустрије помаља Немачка ca својом тежњом да германише Блиски Исток, разумевајући под тим именом Балканско Полуострво и Малу Азију.. Прошла су та времена, кад је Биесмарк упућивао Аустрију на Исток, само зато да би она престала мислити о опим својим областима које је на Западу изгубила. Ако нова немачка дипломатија још једнако упућује Аустрију на Исток, то је у сасвим другом циљу: да она прокрчи пут немачком утицају, немачкој култури,