Srpski književni glasnik

134 СРПСКИ Књижевни Гласник. ској, пмала толико снаге, да је могла оеујетпти мађарсконемачку нагодбу барем у Хрватекој, што у Бечу нису хтели никако допустити. П тако је државно-правии одношај између Хрватске п Угарске, прекинут 194У., обновила она етранка, која, с малим прекидом од 1873. —1879. ло данас верно служи мађарској државној мисли. Уза све то хрватско-угарска. нагодба. постала је таквим начином ла не може бити ни најмање сумње о погпуној равноправиости обеју уговорипх странака. П Хрватека и У гарека поелаше, на краљев позив, једнакч број (12) делегата. из својих сабора; оба та краљевска одбора већаху сасвим самостално; оба поднесоше извештај о евом већању само своме сабору; оба сабора, п хрватски пи угарски, самостално п засебице расправише предложену основу о булућој нагодби; обе те оспове бише одељено — хрватска хрватским, угарска. мађарским језиком — предложене на санкцију; обе билие одељено и сапкционоване: 3а Хрватску гао њезин законски чланак IL, а за Угарску као њезин законеки чланак ХХХ. То није све: тек послв хрватекоугарске нагодбе могаше бити п за Хрватску потврђен уговор пзмеђу Мађара m Пемаца, назпван криво аустроугарском нагодбом. Тај уговор потврђен је на име за Хрватску тек 10. лецембра 186%., док је за Угарску био санкционован већ 28. августа псте године. Осем тога У. 4. споменутога. зак. чл. 1 (ХХХ) одређује, · „да ee y будуће слични темељни закони н нагодбе само законитим судјеловањем краљевина. Лалмације, Хрватеке пи Славоније стварати могу.“ У осталом право обележје хрватскоугареке нагодбе лако ћемо упознати пз њезиних главних установа, које су у толико важније, што је у елабијим и неспособипјим рукама била судбина Хрватске г. 1568.

Најважнија јест установа последњега (70) члана хрватско-угарске нагодбе, јер се ту потпуна равноправ-

7 У саборској седници 9. маја 1867. био је једногласно примљен овај предлог: „Сабор Троједне Краљевине изјављује свечано, да Троједна Краљевина признаје народ српски, који у њој станује, као са народом хрватским истовјетан и равноправан“, и то уз бурно клицање: Живио ! свих странака без разлике.