Srpski književni glasnik

Књижевни ПрРЕГЛЕЛ. 5305

11 авг. Ову штампарску погрешку унео је Г. Рашић у своју књигу, те п он има 11 август. Али још то није све. От. М. Гавриловић је навео датум по старом календару и Г. Рашић је у том пошао за њим; али је Г. Рашић имао п други извор, у коме је дан слобозиског уговора забележен по новом календару, п Г. Рашић пише одмах затим на истој страни, да mpummpJe „fut signć a Slobodzić је 24 аопе 1807“ п мисли да је то други уговор! У осталом треба само прочитати шта је Г. Гавриловић казао на поменутом месту п како је то препричао Г. Рашић, · па да се види са колико знања пи разумевања он ради. Ja илустрацију како се Г. Рашић служио својим изво-

рима, ево једно мгето из једног експозе-а Метернихова у оригиналу п код Г. Рашића: Serbien solite unserem directe- „Dans“ 1 ехрозе бе

sten Interesse gemšžss der Piorte oder uns gehoren... In den gegenwižrtigen (Zeiten) aber, in der fast allgemeinen Umwšizung Europas, unter der neuen Beruhrung, welche Frankreich durchi unsern Frieden mit dem tirkischen Reiche anlangt, dirfte der Widerstand der Serbier gegen die Pforte sehr begliinstigt werden. Diese Provinz рјеђе ађег шп дет апеезе ет ЕаПе дег Т пштпејрја“ аПег тапzosischen Land russischen Bearbeltungen und Intriguen.“ (A. Beer, Orientalische Politik Oesterreichs seit 1774 (1883) 800—1).

1809, a Pempereur Francois l-er, il (Metternich) soutenajt дише „рош Г Autriche il est indispensable d' avoir la Serbie, mais que le moment mn ćtant pas propice, il valait mieux ćtioulffer IP instirrection, aider la Porte, car chaque nouvel Etat serbe servirait les interčts de la France ou de la Russie“ (Crp. 541).

Напослетку колико је Г. Рашићу стало до историске

истине, види се из овога: Г. Рашић пише, да је Србија

добила „une nouvelle constitution

le 22 decembre 1888.

Celle-ci resta en vigueur presque (!) jusqu au 6 avril 1901“.

(Стр. 741).

Несташица знања и погледа надокнађена. је у овој