Srpski književni glasnik

ПУТУЈУЋЕ ДРУШТВО. 419

јевој породици било је промена, и то не малих промена, а обе стране су допринеле да их буде.

После оних успеха својих Љубивоје поче хукати и роптати на судбипу. Тако после оне представе у којој је гостовао он и Мица, већ је почео гунђати. Јер ту је с ужасом видео (а и публика је то потврдила бурним аплаузима њему) да му је његова Мица била рђав „партнер.“ Зато кад га је на крају представе публика бурно изазвала, тако да се проламао ваздух, и да су кокошке падале са седала чак из девете авлије“' унаоколо, — он је сам изишао и поклонио се публици, а никако није хтео да изведе за руку свога „партнера“ Мицу. А кад му је она пребацила то, рекао јој је да није ни за шта и да, кад му није дорасла „за партнера“ на позорници, — не може му она бити партнер ни у животу, којп п није ништа друго него позоришни комад са бестрага много чинова.

После тога био је као убијен. Тужио се на окове који га везују за жену која га не разуме, која није према њему, коју је он узео у тренутку неразмишљености п слабости младалачке, и коју је он сад сравњавао са кишпобраном који човек понесе кад је облачно и пред кишу, па га после вуцара по ведром дану, — па нити је пристао да га носи, нити пак да га у неки ћошак остави. Укратко, Љубивоје се тужио сваком, да је најнесретнији човек на свету и сада је најрадије певао и тамбурашима поручивао ону песму:

Колико је бела света, где год јарко сунце сја, Нигде нема сирочета да је тужно као ја!

Али и тузи његовој био је крај. Јер неколико дана после уважене оставке Љубивојеве, Мица је на позоришној листи носила име Тоше Теткиног, за инат и Мики и. Љубивоју, и задовољна је била, што је тако убила лве муве једним ударцем. Али од тога се ударца — илп удара судбине — брзо опорави Љубивоје, јер одмах два три лана после тога, његово презиме носила је Ha позори-

97%