Srpski književni glasnik

ПРЕД ОСТАТКОМ АФРОДИТИНА КИПА..

Јеси ли ти дело Фидијиних руку Јеси ли ти чедо Фидијина ума “7 Прозбори, мраморе мртви!... He, мртав ниси ти... Дижу се руке!.. Мичу се усне дивне!.. Играју мишићи сви!..

Фидија мрамор оживит“ је знао! Човек богињи живот је дао!

Од куда му душа 7 Унео је своју. Прштао је мрамор п дрхтало длето; Топло је куцало срце, Блистао ока глед, Страсне су усне тад биле расклопљене, Занесен вајар је блед...

Какве су очи! Колико су миле!.. Гле вреле крви кроз хладне жиле!...

Песникових руку, Фидијина тела Са многима другим нестало је давно: Време је згорело тело, Ветар му разнео прах На лицу врелом осећам с кама хладног Његове душе дах!..

Складно таласи о обалу бију, Бесмртну химну бесмртнику вију.

Атина, 15 септембра 1900. ЈЕЛЕНА.