Srpski književni glasnik

469 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

управу, цело судство тако како ће само она моћи владати. Опозиција, на тај начин, остаје без законитих средстава да дође на владу, — и пошто јој се та средства одузимају, она ће се морати служити средствима револуционарним. Јер ова се последња не могу одузети никоме ко има само куражи да се бори тим мачем с две оштрице. Између таквих странака не води се више обична страначка борба већ грађански рат. фдемља је подељена на две групе које не могу више да живе једна крај друге; патриотизам угушен партизанством; државна целина стављена на коцку.

У другу се крајност пада онда, кад организоване странке нестану сасвим. Не треба мислити да ће се јединство у народу повратити, чим странке буду нестале, или чим буду укинуте. Кад организоване странке пропадну, онда се обично јавља мноштво група, које јединству народном без сумње још више сметају него неколике организоване странке. Истина, тако многобројне групе не могу довести земљу до грађанског рата, — овај претпоставља једну противу друге две јаке странке; али оне могу створити у њој анархију, која је од свега другог несноснија. Чим има тако много група, ни једна од њих није у стању добити већину у Скупштини, из чега даље изилази да се више група мора удружити да би дошле на владу. Удружења која се у таквом чисто практичном циљу праве, удружења која није изазвала истоветност начела него пстоветност интереса, која нису срачуњена на остварење заједничког програма већ на заједничко уживање власти, — таква се удружења никада до сада нису показала особито трајашна. Јамачно из тог разлога што истоветност начела може бити потпуна, док истоветност интереса остаје увек само приближна. Комбинације између таквих малих група кваре се с истом лакоћом с којом се и праве, и пошто са сваком новом комбинацијом долази и нова влада, то је министарска криза готово једнако на дневном реду. Странке које су сувише. одвојене једна од друге доводе у опасност др-