Srpski književni glasnik
(Ur AA: Jet А. 487
— Шелим да изиђем пред господина министра.
Момак ме погледа намрштен, гордо, се неким презрењем, па ће рећи:
— Чекај! видиш колико ту људи чека!
— Ја сам странац, путник, и не могу одлагати! рекох учтиво. и поклоним се пред момком.
Реч странац, имала је утицаја, и момак одмах као смушен јурну у миниетрову канцеларију.
Министар ме одмах прими љубазно и понуди да седнем, пошто се већ пре тога, разуме се, кажем ко сам и како се зовем.
Министар протегљает, сув човек, са грубим, суровим изразом лица, које одбија од себе, и ако се он трудио да буде што љубазнији.
— Па како вам се допада овде код нас, господине 7 упита ме министар смешећи се хладно, преко ерца.
Ја се изразим најласкавије о земљи и народу, и додам:
— А нарочито могу честитати овој дивној земљи на мудрој и паметној управи. Не знам просто чему човек пре да се диви!
— "Тхе, могло би и боље бити, али-ми се трудимо колико можемо! рече поношљиво, задовољан мојим комплиментом. — Не, не, господине министре, без ласкања, боље се не ла пожелети. Народ је, видим, врло задовољан и срећан. За ово неколико дана било је већ толико светковина и парада! рекох.
— "Тако је, али у томе народном расположењу има "нешто моје заслуге, што сам успео да у устав сем свих слобода које су дате народу и потпуно ујемчене, унео још и ово: ;
„Сваки грађанин земље Страдије мора бити раесположен и весео M се радошћу поздрављати · многобројним депутацијама и депешама сваки важан догађај и сваки поступак владе.“ -
— Знам, али како се, Господине Министре, то може извести“ упитам.