Srpski književni glasnik

КРАЉ ТЕОДОР 1 КОРСИКАНСКИ. (Крај)

То је најзнатнија победа ћесареваца над ПГурцимка пи најсјајнији дан за све време ратне акције кнеза Јевђенија Савојскога. Али, како су у боју учествовали многи отмени, који су желели да деле бојну славу стечену овога дана, настала су истицања, прецењивања и потцењивања једних према другима. Од свега тога није био поштеђен ни Савојски. Он је био предмет и славе и зависти. Једни су га славили а други, завилљивци, омаловажавали пребацујући му чак плашљивост. Теодор беше на страни његових обожавалаца. Пошто је суделовао у боју и показао се храбар, њега Савојски одликова у групи оних, са којима је био задовољан после ове знамените победе. Шта више, Теодор би похваљен у извештајима посланим у Беч и у Минхен тако да му је изгледала решена судба да се посвети ратној вештини. Али у доба најлепших нада M снова искрену један догађај, који му уништи снове и упути му живот другим путем.

„Маркиз Мафеј, прича даље Теодор у својој аутобпографији, командовао је баварским трупама п имао је под собом фелдмаршала по имену Колони, који је штампао своје момоаре.! Ta два ђенерала били су јавни противници; ја пак ни с једним не бејах у вези. После боја, у коме се маркиз. Мафеј показао као јунак човек, Колони подло пусти вест како ђенерал (Мафеј) није вршио своју дужност. Та оптужба направи доста ларме. Једног дана, кад сам с Колонијем ручао код грофа. Јов. Палфија, тај

1 Jean Martin de la Colonie, рођек у Бордоу 1674. год. пиеао је и штампао своје Mećmoires de M. de la Сототе, тагесћа! аи сатрз des armćes де 1 ЕЈесјецг де Ваујете. (Прво издање у Франкљурту 1730,

2 књ. у 129. Поеле тога још неколико и здања).