Srpski književni glasnik

КРАЉ 'ГЕОДОР | КОРСИКАНСКИ

би сређен споразум у корпет народа на острву, те се покрет утиша. Али кад ћесаревци одоше, а Ђеновљани поново стадоше мучити народ, покрет поново букну 1734. год. Он као п први пут беше мањег размера у почетку, али набрзо доби маха и стаде се ширити. Тада вођима паде на памет да од Коренке створе републику се неком врстом аристократско-демократеке управе под непосредном заштитом Деве Марије, сазваше збор и на њему донеше одлуку како да уреде своју земљу. На основу те одлуке 30. јануара 1735. год. би објављена централна управа у Корти, а 17. марта на тржишту јавно епалише све законе и уредбе Ђеновљанске. На то ђеновљанска република посла војску да угуши побуну, али се устаници не дадоше и јуначки се носише две године. Ну ови осећаху како им, ради што успешнијег рада, ваља наћи б0љег организатора него је био централни одбор, па пошто се неки од устаника 1752. год. беху у Фиренци упознали се Теодором, помиелише како би им овај емели, предузимљиви и одлучни човек знатно помогао, кад би га узели за евог вођа. И донета, ради превеликих амбиција. овај је био готов на све, па и живот да жртвује. Зато се и прими да им буде вођ, е тим да га изаберу за евог краља.

Али пре него би пошао на Корсику, а на основу погодбе закључене се устаничким првацима, овај је имао да изведе један задатак. Он је имао да се крене на пут по Јевропи и да од разних дворова тражи помоћи. Па тако и учини. Он обиђе многе дворове, али помоћи нигде не нађе. Најзад оде у Цариград п затражи помоћи у султана, коме нереди на западу иђаху у рачун. Султан му је обећа и препоручи га туниском беју. Теодор и тамо оде и својим пројектом, истичући велике користи од овог савеза се Коренком, придоби овога те му даде топова, пушака, џебане, хране и новаца па се на бродовима, под енглеском заставом, 12. марта 1736. год. појави пред градом Алеријом на Корсици, и Ha обалу ступи као краљ корепкански. Народ га дочека веома одушевљено, а пр-

O“

ваци га на месец дана касније једнодушно изабраше 3: