Srpski književni glasnik

1968 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

мена док су још у нееравњено повољнијим погодбама за успех у том правцу од евојих националних такмаца. И збиља, према приликама какве су биле у Маћедонији, у лоба кад су ове реформе пројектоване, аутономија Om несумњиво послужила као мост за анексију Бугарској. А да је њима баш ово и био прави и ако прикривени смер,. о томе сведочи на првом месту захтев да аутономном облашћу управља намесник из народности која је у већини, уз припомоћ обласне екупштине, у којој је преставништво мањине учињено илузорним одредбама о чиновницима које поставља намееник из народности која је у већини у местима где служе. Исто је тако а сасвим у свему потрвен и принцип о равноправности језика клаузулом, по којој је остављено право административним јединицима. да се у званичним релацијама служе оним којим хоће. О школама је остављено да се брину народности, али је пропуштено рећи, како се то има да разуме, а у томе је управо за нас Србе којима народност у Маћедонији није званично призната тежиште питања са којим морамо бити пре евега на чисто, ако нећемо да изложимо пропасти досадашње своје тековине. у овом правцу, а оне нису тако незнатне да би смо их могли жртвовати. Да будемо опрезни, нас упућује већ п први члан ових рефорама, по коме је Стара Србија, ма да је у њој стање неиздржљивије него и у којем делу европске Турске, искључена, супротно члану 25 Берл. Уговора, из области на коју би се имале да распростру ове реформе. Ово није случајна омашка, јер се у чл. 12-0м предвиђа да се исте реформе пмају применити и у једренском вилајету. Смисао је, дакле, овога, да Срби немају право своје националне претензије проетирати на. југ од Шара и на исток од Каралага.

Из свега што је ловде речено излази да Списаревски нема право кад тврди. да би се маћедонско питање најправедније решило оваком аутономијом, јер правда захтева ла се не вређају, у корист једне, права осталих -Ha-: родности које имају у Маћедонији својих преставника.