Srpski književni glasnik

1979 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

кавима припремљеним сваког часа за сузе, с једном проливеном водљикавом емоцијом.

Вукићевићева. сеоска приповетка, која није много оригинална, има можда једну добру особину: неусиљеност у причању, један прилично погођен и неафектиран народни говор, један спрови сељачки аћПшге у начину изражавања, склопу фраза, у нагласку речи и реченица. Ван сеоске приповетке, он је каткад особенији, али и обрадом слабији.

Није много самосталнији у двема приповеткама из паланке. Приповетка (во) грег је једна мелодрамска дидактична проповед, у врло рђавој обради. У новој кући је пунија и развијенија историја, нешто боље написана, опет с једним оптимистичким свршетком, и с много сличности у целом склопу са Лазаревићевом приповетком Први пуг с оцем на јутрење.

Колико је у тежем положају писац види се најбоље у причама из паланачког живота, који он истина боље познаје, али у коме му није био довољан узани и мршави манир сеоских приповедака, п у опште свуда у мирнијем сликању, где је теже искрасавати драматске моменте, где је потребно једно дубље опажање и интензивније сликање артисте.

У сликама Један борац, Мекушење, Мишко убојица, и Љута. рана мање је конвенционалног, типови су оригиналнији, средина је свежија, али обрада врло невешта, и врло рђав стил. Један борац могао је да буде једна врло интересантна слика, и у њеном се типу крије један живот за роман, али је овде замрљано бачена у неколико ситних и мршавих потеза, наговештена тек. ћод ње можемо забележити једну интересантну особину пишчева талента, из које он у осталом није умео многог чега извући, особину јелног топлог и симпатичног, Додевог подемеха својим личностима. У Искушењу се још више осећа неспособност пишчева да у тим мирнијим недраматисаним местима развије посматрање и сликање приповедача и неусиљено излагање етилисте. С тим су манама