Srpski književni glasnik
194 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.
Ш. Директоров акг.
1. Порекло п историја. акта.
2. Особине језика. у њему према особинама. старог страдиског језика у етарим повељама...“
И тако даље. Ко би још могао све то и попамтити! то јест, ако је п ово добро запамћено.
Сал долази стручно разрађивање сваког дела сваке тачке по овом утврђепом реду, и после много, врло много написаних табака, долази се на реч дозволити. Даље гласи:
„Дозволити, им. гл. санскр. дЧћатћ даћогћ., скакати, скакуцкати, "трчкарати (В. књ. Ш, е. 15, 114. 118 Ро, Стата јер ов, ст. о ФИЊ. ог. ejpovoreoy Di: oamto cantare, provoćo, provocćere (sić) k. 9%"Db, звати, звонити, звук, звер (В. Расрди ее тигар: звери ya: 0. Л. 7. 48.) = Скочи срна иза грма — зволити са „до“: дозволити (Н. 16. 8. 8. С.Н.0О.4. Ђ.. Д. 18, 5. књ.. ИЕ Види пример: „На јунаку рана седамнаест“).
„Према овоме налазимо да реч „дозволити“ није наша и да је треба као штетну по нашу нацију избацити“. Истим начином долази објашњење п речи „нужно“, и долазе ло истог закључка.
Затим су прешли на ред речи у опште, па посебно, па ред речи у акту директорову, п ту учинили стручне замерке.
Најзад: „Стил п особине етила у акту“, а завршено: опширним текетом од неколико табака:
„Паралела између језика и етила у акту директорову u етила у Омпровој Илијади.“ (Ту су нашли да је стил Омиров много бољи.)
„Према свему овоме — веле — мишљења смо да се овај акт врати директору ...ске гимназије, да га према нашим примедбама савесно исправи, а по том се може по истом акту радити даље шта треба.“
После читавих месец дана еаетане се Савет и размотри реферат, а за тим доноси одлуку, да се акт врати директору да га према примедбама стручњака псеирави