Srpski književni glasnik

154 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

нема по чему би се могло судити о њеном научном ;карактеру. Партија о ХУШ веку нема ничег новог п непознатог, као што се с правом може очекивати у делу с овако специјалном темом. Нарочито пак погрешно је схваћено најглавније питање о пактирању грчке цркве с турском влашћу, у чему писац налази поглавиту незгоду по српеку цркву, међутим, и ерпека црква, по обнављању патријархије 1557. год., радпла је то исто: и сама се служила и одржавала тим истим средством. Према томе отпадају сви закључци пишчеви засновани на овој погрешној поставци. Па п остале партије нису измакле од опе прве. И оне су пзрађене олако. Више су новинарски чланци него самостална студија. Излагање је махом површно, често испрекидано похвалницама људима од положаја, без обзира да ли је оно доиста њихова заслуга што им писац приписује или не, похвалницама неозбиљним за издање Српске Краљ. Академије, у којој се могло: водити више рачуна о „научној“ расправи и њеној обради, како по садржини тако и по стилу. Академијина пздања и књиге поверене њеној бризи треба да су озбиљније, темељније израђене од новинарских чланака, па п од оних у повременим списима. То захтева њен углед. О овој пак књизи, у којој има мало псторискога, а много свежег доскорашњег градива, гледаћемо да проговоримо коју реч више првом приликом.

Наша теолошка књижевност у последње доба. осетно напредује, бар по каквоћи, како ми лаици можемо судити. Задарски епископ Д-р Никодим Милаш штампао је књижицу „Неодољива мржња као бракоразводни узрок по аустријском грађанском законику“, гле налази да канони православне цркве цркве не дозвољавају развод брака из тог узрока. У Карловцима изишле ту две књиге: „Православна српска парохија у Добрици крајем 1901 год, “, написао Макса Илић, администратор псте парохије;

О одговорности епархијских власти“ од Димитрија Рупи Протопрезвитер округа крајинског Јован Станојевић издао је о свом трошку треће издање „Хришћанског дома“, од Игњата Мосхаћа, професора на атинском университету у српском преводу архимандрита, сада митрополита Фирмилијана. Алекса Живановић, професор п катихета у Осијеку објављује да је дао у штампу дело: „Песимизам и хришћанство.“