Srpski književni glasnik

156 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Д-р Сима Тројановић почиње „Знаменита места око Копаоника.“ — „Летопис Матице Српске“ доноси студију Марка Цара о Јовану Сундечићу, о којој је било речи на овом месту, крај сгудије професора Корабљова о Гогољу, и: „Божје људе“ Борисава Станковића. — Дубровачки „Срђ“ доноси једву нештампану песму Јована Сундечића, студију Д-р Луја Војновића „Дубровачки Властелин у служби францускоге краља Франа 1 (1535).“

Преводи. са српскога. — „Бранково Коло“ доноси белешку о новим преводима српских дела на стране језике „Балканска Царица“ Кнеза Николе преведена је и на холандски, са немачког превода Хуга Марка. Превео је Fr. Smit Kleine, mon acmoBoM: De Balkan-Kenizerin, historisech Drama in dme Bedrijven. Књига је штампана у Амстердаму, у луксузном издању, само у педесет примерака, и посвећена је писцу. — Г. Тодор Шкрбић превео је на маџарски у листу Реса Харо: приповетку . .Босанска правица“ (Boszniai igazsagszolgećitatas, Op. 176), Светозара Ћоровића |. Латинку NeBojky“ (A „latin“ leony, бр. 119), Бранислава Ђ. Нушића: „Први Ton“ (Al els6 agyulovćs, 6p. 184) n „Ro Je?“ (Ki az?, Op. 196).

Нашљеђе. — У 35. броју „Цариградског Гласника“ почела. је у подлиску излазити приповетка „Нашљеђе“ од Симе Матавуља, која је штампана у С. Књ. Гласнику. Цариградски Гласник чини услуге својим читаоцима упознајући их с ваљаним производима наше белетристике, јер наши књижевни листови и поједине књиге не долазе у потребној мери у оне српске крајеве, у којима се Цариградски Гласник радо чита.

„Нови профили историјски и књижевни“. (Миоу1 ргоfili storici e letterari, di Carlo ХУеесте. Епепле). — Писац ове књиге један је од најученијих талијанских есејиста. Он није истраживалац датума и докумената; то је критичар артист са великом пеихолошком проницавошћу и финим стилом, који више воли да конструише но да анатомише. Гвичардини са својим опортунистичким карактером, Шекспир и средина у којој је радио, Нилзон, гениални и распусни живот Шериданоз, излазе са ових страна у деликатним или дубоким потезима, остављајући у нашој фантазији утисак живих личности.