Srpski književni glasnik

167 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

— Ово су моји пријатељи, — рече Марко. Једноме је име Бошко Главаш, а другоме Алекса Капетаншић... Честити људи п паметни!... Знаду на чеме

Европа стоји!...

Бошко, онај што је куцкао чашом, подиже главу, осмјехнувши се. Погледа у Марка, па, ћутећки, пружи руку и њему и дошљацима. И Алекса спусти новине п климну им главом... Сви посједаше око стола.

— Читате ли и ви листова“ — запита Бошко и погледа у Јефтана.

— Хе, по каткада, — одговори овај климајући важно главом.

— Лијепо је то, — одобри Бошко... Затим отвори стару бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и потпраши. — Лијепо је то, и ја читам вазда...

Душа ми да знам шта се ради у свијету и хоће ли се bero,L покрвити.. Знаш, нема посла без рата... Кад се царевине закрваве, онда проепу паре, и ми трговци дахнемо мало душом... Хе-е изгине ли која хиљада људи, изгпне... Ама. брате, колико пх се обогати“...

Марко пружи руку п почасти се бурмутом.

— Па какве је теби фајде. кал се бију на страниг — запита.

— Фајда је! — осијече Бошко. -— Ако се бију на страни, побиће се п овђе. а кад се побију овђе. ми прорадимо. Кад је био наш устанак, ја сам стеко све што имам... H ja и Алекса!.. Ми се нијесмо могли бити, јер. знаш, нијесмо згодни за рата и нијесмо јунаци, него смо... ПИ није паметно да вас нарол пђе на касапницу... Треба неко и да пзостане...

Алекса баци новине у крај, лактовима се одуприје о сто, а главу наслони на шаке.

— A шта тп мислиш, шта ће бит с нама, ако Јенглез удари на Руспју, к'о што овђе пише — запита.

Бошко га мрко погледа.

— Шта ће бит“... Русија ће га згњавит к'о ништа. Поеслаће своје Козачине. па ће га утопит“ у мору...