Srpski književni glasnik

6 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК,

Мара не одговори ништа. Опет погледа у Перу, али не као прије, него некако чудновато. могло би се рећи непријатељски. Погледа га пи окрену главу на другу страну. А он само пиљи у њу и, као ван себе, само потврђује:

— Тако је! тако је!..

Примивши крштеницу, исплати је и опрости се с попом. Наклони му се опет врло ниско, пољуби га у руку и пољубац притврди челом. Пољуби, узгред, и попадију, макар што се бранила и што јој је рука била мокра.

— Заљубио сам се, — рече сам себи, пошто је изишао из врата и упутио се чаршији. —- И није друге, нег'

и сјутра иђем попу...

Тога дана само је мислио о Мари. П у механи мислпо је о њој. Сјео за сто, подупро главу рукама п мислпо. На евпрачице није хтио ни погледати, премда су се лагодиле око њега, миловале га по образима и чупкале га за бркове. Само се је кад и када разбудио, машио се чаше и искапио је. И једнако му се чинило као да је гледа пред собом, се оним облим подвољком и златним плетеницама и као да се осмјехива на њега.

Други дан, у само свануће, похитао је попу. Обукао се исто као и јуче, само што се нешто више огледао у огледалу и чешљао се мимо обично.

— Шта ћеш данасе7 — запита га изненађени поп, који тек што се бијаше пробудио и почео се умивати. Полијевала му Мара, обучена у лахким хаљинима, малко рашчерупана, те јој бичеви косе пали по образима.

Перо погледа у њу п збуни се. Погледа и у попа, па обори главу и поче пребиратп ресе на пасу.

— Крштеницу.. за... за оца покојног... —- једва пзговори. Поп се окани умивања. Онако мокар, пустивиш да му се вода циједи низ браду, приступи ближе Пери.

— А зар и то иште влас 7 — запита.

— Не иште влас“, — опет се збуни Перо. — Ама ја хоћу да знам, кад се родио... Отац је, па хоћу да знам...

Поп објема рукама одмахну, а завртп главом.