Srpski književni glasnik

ЛЕПА ВАРОШ. ; | e}:

Кад бисмо се на послетку п оканули тежње за лепотом, могли бисмо помислити и рећи у прилог Београлу ла је обитавање на већем простору много погодније и здравије, и“ ла је ту ваздух много чистији. Међутим, то не стоји: велики простор не може се тако лако ни чисто држати ни каналисати, што је еве од преке потребе. Лоша калдрма је неисцрпни резервоар прашине и нечиетоће, ma врло често и опасне заразе. У расплињеним грађевинама са само приземним спратом, а без извршене канализације, цела кућа је усађена у влази и плесни. Кад би се у Београду пзвео тачан попис и преглед свих приземних грађевина, нашло би се да су, са малим изузетком, сви влажни и убитачни за становнике. У Београду се проспе дневно около три милиона литара воде, сем атмосферских талога. Пошто нема канала, то се сва ова количина разлије највише по површини и малој дубини, тако да није ни чудо да влага све више и више обузима људске станове.

Сувише велики простор, нарочито велика дубина плацева, која је са тиме у вези, њихова забаченост, — и нехатност, и чине те су та велика и дубока дворишта право стовариште ђубрета и сваке могуће нечистоће.

Београд има преко седамдесет километара улица по дужини мерених п сабраних; многе су од улица претерано шпроке. Више од ноловине целокупног простора лолази на улице, пијаце, п отворена поља. Кад бисмо све ово хтели да калдрмишемо, поставимо тротоаре, каналишемо, осветлимо п тако даље -— једном речју, да уљудимо онако као што једној престоници. доликује, ваљало би да потрошимо суму од близу четрдесет милиона динара. За само одржавање. свих тих објеката ваљало OH сваке године потрошитп пет до шест милиона, дакле