Srpski književni glasnik

Ум СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

~.) >) ·

реч, основа) (Осн. 15. 142. 146. 253. 3 5 итд.), аугментатив (ден. 306), аугментативни. (Значење) (Оен, 353), аастрактан (Оен. 168. 196. 258 итд.), конкретан (Осн. 168. 196. 258. итд.), колчективан (Оен. 168. 192. 196. 346 итд.), илператив (Осн. 7. 9. 45 итд.) (има: имперфекат), инфинитив (Ocu. 84. 107 итд.), партицих (Осн. 101. 1292. итд., у плураљу паргиципи Оен. 146 и паргиципија према лат. језику Осн. 143. 146. итд.), адвербија (ген. синг., немам потврде за номинатив, према лат. језику на пр. Оен. 185. 204. 205. 206) (има: адвераб) итд. Код речи словенски нема стари словенски (Осн. (8. 9. 11.299. итд.) (има : словенски. ==) slavisch,

=

0) словеначки).

Језик је у Г. Ив. доста правилан, али ппак има овде онде погрешака; на пр. „хљебарица f. женска која гради хљеб.“ Зар се хлеб гради“ Код речи. заноктице (и ноктиља) каже „у прета коријен у нокта“ према немачкој речи Nagelwurzel. IL crp. 0%0a каже код 3): „узети дјевојку за кога, удати је за њ, оженити га њоме“. Зар човег може удати нечију девојку за свога сина7 Код опсетити се стоји: „каже се дисетити се мјесто осјетити се (1) шибајући на ријеч исето.“ Каже се „куд то шиба“, али се не каже: шибати на неку реч.

(О овом се речнику дакле може казати: у гласовима (особито у акцентуацији) има врло много погрешака: етимологија не вреди скоро ништа (срећом је има врло мало ); у значењу речи има много знатних погрешака (ја сам поменуо само неколико, а пма их врло много); уз то је речник приличко непотпун и према пзворипма из којих су купљене речи. Поред свега тога, ја га могу читаоцима препоручити због примера који су тамо скупљени; а на тумачење г. Ивек. не треба ип гледати. Ми се морамо дакле п с овим речником књижевнога језика задовољити, кад немамо бољега, а он ће нешто помоћи да што пре дођемо до бољега. |

Г. Ив.-у можемо бити захвални, што се толико тру-