Srpski književni glasnik

ПОГИНЕ:

Над острвом пуним чемпреса и бора Младо, крупно сунце пржи, пуно плама: ИП трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис прољетнога мора.

Далеко се виде црвене и родне

Шуме олеандра. На обзорју ведром Лађица. се њиха. Ту, под жутим једром. Млади морнар лег'о да преспава подне.

„Љубичасте горе, гранитне, до свода, Зрцале се у дну. Мирно п без пене, Површина шушти и целива стене;

Свод се светли топал, стаклен, изнад вода.

Прах сунчани трепти над испраним песком, ИП сребрни галеб понекад се види, Светлуца над водом. И миришу хриди Мирисом од риба, и модријем вреском.

Све је тако тихо. И у мојој души Продужено видим ово мирно море, Шуме олеандра, љубичасте горе,

И блед обзор што се севијетли и пуши.

Немо стоје у њој продужене родне

Обале и врти; и пржи и пали

Младо, крупно сунце; и не шуште вали Све је тако тихо. Мир. Свуда је подне.

Ј. ДУЧИЋ.