Srpski književni glasnik

СРБИЈА, БУГАРСКА И АРБАНАШКО ПИТАЊЕ.

Ништа није толико штете нанело правилном унутарњем развитку балканских народа, колико средњевековне традиције којима су се, после ослобођења, и сувише заносили, гледајући у ономе што су некад имали идеал коме и данас треба ла теже. А како им псторија није довољно проучена. они су, ваљда с тога што су на историјским успоменама заснивали веру у бољу будућност, идеалисали своју прошлост, замишљајући је много лепшу и сјајнију, него ли што је била у ствари. Ако је ово заношење у почетку народнога препорођаја било и потребно и корисно, да пробуди успавани дух и развије тежњу за слободом, доцније се збиља показало штетно, јер је сметало да се о приликама, што их почеше са евих страна спутавати, створи гледиште које би боље одговарало данашњим њиховим реалним интереспма. Сувише занесени оним што је било некад, нису могли правилно да схвате оно од чега данас зависи и опетанак и развитак народни. Потхрањивана средњевековним пдеалпма који не допуштају да се трезвеније оцењују међусобни односи, мегаломенија. је у опште штетна, а по нас балканске словенске народе може ла буде п кобна, нарочито у приликама какве су данас на Балканском Полуострву: она распаљује национални шовинизам који смета погледима да се уздигну на висину објективнога посматрања прилика п догађаја, држећи их приковане за сићушне интересе пролазне вредности који се, због ње, сматрају као непоколебљиви принципи ; она подржава националну искључивост и изазива антагонизам који им паралише снагу,

да је заложе сву у корисан рад на стварању погодаба

те не могу