Srpski književni glasnik

СРБИЈА, БУГАРСКА И ДРБАНАШКО ПИТАЊЕ. 517

старали, како ће палијативама прикрити зло које им је ваљало одлучним мерама радпкално лечити. „На овај су начин — тако је писало IL. Орловић — хтели да купе привржепост Арбанаса, па су развили код њих, са свим супротно ономе чему су се надали, тежње данас још неодређена облика, али због тога баш подесне ла се њима вешто користе агенти оне силе која, преко Старе Србије. баца своје погледе на Солун с једне, Драч и Валону се друге стране. ЉЂој је управо у пнтересу да у Старој Србији потраје што дуже оваква анархија, јер ће, напорело е умањавањем Срба који представљају једини културни елеменат, јачати у свету уверење, да је Турска немоћна. прибавити својом снагом поштовање својим законима п на њима успоставити у овој области ред. без којега данас нема државе у Европи. Што су гори облици у којима се јавља ова анархија и што она дуже траје, све је неиздржљивији положај Срба у Ст. Србији, али и — све мрачнији изгледи за опстанак Турске у Европп. У овом случају, као политички анархизам, она губи право да друге цивилизоване државе воде о њој рачуна.“!

И у Маћелонији је, збиља, рђаво стање, али је права анархија тек у оним јој деловима, где је словенски живот у додиру се Арбанасима, као и у Ст. Србији; због ње је управо источна етнографска граница арбанашка. врло покретљива. До пре два века притиснути више мору. Арбанаси су се од пре тридесет година почели етално ширити ка петоку. Турској политици пмају да се припишу узроци, због којих се онп не задовољавају више ла господаре само у Ст. Србијн: „Прошли су — пише Саше — Качанички Теснац п поплавили скопаљеку равнину; олатле су допрли до предела кумановских, а, с друге стране, иду ло Штипа и бугарске границе коју опасују мало по мало, као по извесном илану. Некада су Турци, против Краљевине Србије, правили непрекидан ланац од арбанашких, мугаџереким села

ГО томе више у брошари „Питање о Старој Србији“, етр. 2 2]. · + »}