Srpski književni glasnik

65 Српски Књижевни Гласник,

приђе“ да спусти се браћом име у урну. ови га одгурнуше, држећи да би то било вређати богове, дати прилику судбини, која је тако често пута пакосна и подемешљива.

да баци боговима ову јадну MH подругљиву жртну. Што

се тиче Макарије, ни њој не допустише да окуша смртну конку:; само из јелног другог разлога. Она беше верена са Ликуеом, једним од моћних главара атипеких (а Атина се оружала рали њих), и, било из политике, било из захвалности, онп захтеваху да припреме у храму не спрече ни у чем севадбене припреме. И тако Макарија при повратку нађе своју собу сву намирисану даровима Ликусовим. Алп у оваком једном тренутку њене мисли, у којима је већ у напред била туга за једним братом, не беху мислп невестинске ; па ипак, свадбени венац беше начињен пз тако дивног криновог цвећа, да ra Ma карија, може се рећи без своје воље и расејаном руком, положи на своје чело. Она чу у том тренутку један тешко притајани уздах за собом п окрете се... Био је то Икеус, Иксус брат њен, коме она беше мати колико п сестра : Икеус кога је она обгрлила својим негама јер он беше болан пи презрен; Икесус који није могао крочити корака у кући а да не сретне осмех Макаријин, п коме се чинила сва кућа празна п. пустолина кад једном Макарије не буде било у њој. Оп гледаше спмболично цвеће невестинско и очи му се блистаху од суза, а лице му у том тренутку изражаваше такав бол да сестра, п ако свикнута већ од дванаест годпна да га гледа како се пати, би престрављена. i

— (0! јадно дете, рече она, опрости ми.

-— Да ти опростим, Макарија! Шта Сву срећу п милошту што ми је чиниш 2 |

— Не захваљуј мп више на негама што сам тип чинила. то је луг, то је испаштање...

Пренеражени“ поглед. детињи тражпо је одгонетку ове загонетке. |

— „Чуј, рече она, има томе четири године (ти си пмао тада осам, а ја четрнаест) како су се у нашој по-